[ Pobierz całość w formacie PDF ]
koji se protezao du~e od ljudskog ~ivota. Setio se imena omiljenih mesta gde
se igrao kao de�ak i u�io kao muakarac: `iroko aetaliate, Zelena pijaca, Trg
tri gospe. Sve ato je od njih ostalo sada su bili izlomljeni obrisi sruaenih
zidova i ledeni vetar koji oko njih zavija.
Ni ovog puta nije bilo druga�ije. Maake su rastrgnule grad na kapiji,
onako kako kroja�ica para rukav sa haljine - stru�no, brzo i sigurno.
- Cermo! - odaslao je tihim komom.
Nije bilo odgovora. Verovatno je i pametnije ne odgovarati.
Maake koje su se sru�ile kroz kapiju nisu li�ile ni na ata Kilinu
poznato, i mogle su da rade mnoatvo smrtonosnih stvari. Nije imao pojma kako
su uspele da isklju�e sve unutraanje sisteme Biaopovih. Potom se kontrola
prekinula, i neko izgubljen i zbunjen po�eo je da pani�no brblja na svim
kanalima. Blesak se brzo kondenzovao iz vazduha i taj Biaop je bio mrtav.
Kilin je naaao zaklon pod nekim bujnim papratima. Ovde drve�e uopate
nije li�ilo na ono sa Snegobara. Povijalo je airoke grane prema blistavom
vremenjaku. Kad bi u nekom podru�ju svetlost jenjala, drve�e bi se okrenulo ka
drugom svetlom par�etu. Kretalo se nalik na ogromna, mudra stvorenja sa mnogo
ruku, dlanova okrenutih da hvataju sjaj.
Puzao je pod drve�em, pa preko niskog prevoja. Odatle je mogao da se
osvrne na prostrano mesto gde su Biaopovi uali u peve.
Provirio je preko kamene ivice. Tokom dugih godina u bekstvu nau�io je
da se nikada ne izla~e otkrivanju, pogotovo ako mo~e da sa�eka i pusti
neprijatelja da ode dalje. Ali morao je da prona�e Biaopove. Niko drugi ne
mo~e da ponovo okupi Porodicu. D~oslin i Cermo su dobri zamenici, ali oni �e
se posvetiti traganju za njim.
Promolio je glavu preko ivice, dvaput brzo kucnuo jezikom po desnom
sekuti�u i ponovo se spustio. To mu je zamrzlo sliku na mre~nja�i, pa je imao
vremena da je prou�i.
Ulazni kompleks bio je ve�i od bilo koje gra�evine koju je ikada video,
sa izuzetkom ruaevina Sve�njaka. Funkcionisao je prefinjeno, zapanjuju�i
Biaopove, ali se raspao u aljaku kada su maake banule u njega. Sada su se
preostali aestougaoni delovi postepeno topili. Ogromni zidovi su klju�ali,
izduvavali se i ispuatali sme�u paru.
Gledao je nepokretnu sliku, ali na njoj nije bilo oznaka Biaopovih. Tada
je za�uo zvuk.
Otkotrljao se ulevo i poslao ispitiva�ki zrak prema zvuku.
"Ah!" Piskav krik.
Okrenuo je kratku antenu ka glasu i ugledao Androsa. "Prokletstvo! To
boli!"
"Budi sre�an ato si ~iv. Mogao sam i da pucam."
"Je li to bilo ispitivanje? Moglo mi je isklju�iti unutraanje sisteme."
"Suviae si ne~an", re�e Kilin, razgledaju�i teren oko "Arga". Maake su
odavno imale naviku da presre�u nailaze�e ljude.
"Manje elektrike da je maake nanjuae."
Kilin pogleda naboranog �ove�uljka. Andros je bio gotovo go i bez
vidljivih poja�anja. "Izgledada nemaa ni oru~je."
"Ja sam pravnik, a ne kostolomac."
"Pokuaaj da se ovde poslu~ia zakonima. Ili da uberea porez."
"Ni vaaa pucnjava se nije mnogo prime�ivala tamo dole."
Odmah su se vratili staroj sva�i, primeti odsutno Kilin. Zato ato nisu
mogli otvoreno da govore o onome ato se desilo. "Jesi li video nekoga od
mojih?"
"Kao da jesam."
"Povre�ene?"
"U bekstvu. Vi planetaai ste mnogo velike mete."
"Nisam primetio da su tvoji bili mnogo hrabriji."
Andros klimnu. "Ne znam gde da tra~im svoju ~enu. Sin mi je otiaao za
Termograd pre dva dana, pa je valjda bezbedan."
"Je li i to neka kapija? Kao vaa grad?"
Andros ~mirnu. "Oh, razumem."
Kilin ponovo proviri preko ivice i ponovo sede da razmotri rezultat.
Grad se pretvorio u aljaku. Andros je bio grozan gnjavator, ali nije bilo
svrhe ponavljati o�ito. Maake su verovatno napale sve gradove-kapije koje su
naale. One su sistemati�ne. Kada su odlu�ile da uniate Citadelu Biaop, napale
su i druge Porodice. I sa Termogradom �e biti isto.
"Hajdemo. Treba da prona�em moju Porodicu."
Andros je pokuaao da ustane i pogleda preko ivice, a Kilin mu stavi ruku
na rame. "Nema svrhe."
"Samo da poslednji put pogledam."
"Ja imam atit, a ti nemaa."
"Vaa tehno je smeaan u pore�enju sa njihovim."
"Jeste. Ali samo deca rizikuju bez potrebe. Ako te neka maaka vidi..."
Andros skliznu ispod njegove ruke i po�e da se penje. Bio je brz, i
Kilin odlu�i da je bolje da ga pusti nego da ga vu�e nazad. Kada se vratio
dole, Kilin je po njegovom licu video da �e biti dobro. Andros je pripadao
drugom tipu ljudi, ali znao je da za nekim stvarima prosto moraa da zatvoria
vrata i odea.
"Hajdemo", re�e Andros.
"Kretanje privla�i pa~nju."
"Ovoj vrsti je verovatno svejedno."
"Koliko znaa o njima?"
"Imamo neke obaveatajne procene. Podaci spolja, drugom vremenskom
linijom. Mi smo na viaem stepenu pevea, pa smo bli~i njihovom razvoju tehna."
Kilin je znao da je "Argo" nekako uaao u peve krivudavim kursom kroz
Daleko Crno - pod �im su ovdaanji ~itelji podrazumevali podru�je ato se okre�e
oko nabrekle sredine samog Jeda�a. U gradovima-kapijama vreme je teklo sporije
nego napolju, u obi�nom, "pljosnatom" prostoru-vremenu. Mesta unutar pevea,
dublje od kapija, imala su joa sporije vreme - samo "dublje" nije prava re�,
iz nekog geometrijskog razloga koji mu nije bio sasvim jasan. Ta�nije bi bilo
re�i "susedno".
Kilin stade da proverava opremu. "Mo~ea li da ih nanjuaia?"
[ Pobierz całość w formacie PDF ]