[ Pobierz całość w formacie PDF ]
koji se protezao du~e od ljudskog ~ivota. Setio se imena omiljenih mesta gde
se igrao kao deèak i uèio kao muakarac: `iroko aetaliate, Zelena pijaca, Trg
tri gospe. Sve ato je od njih ostalo sada su bili izlomljeni obrisi sruaenih
zidova i ledeni vetar koji oko njih zavija.
Ni ovog puta nije bilo drugaèije. Maake su rastrgnule grad na kapiji,
onako kako krojaèica para rukav sa haljine - struèno, brzo i sigurno.
- Cermo! - odaslao je tihim komom.
Nije bilo odgovora. Verovatno je i pametnije ne odgovarati.
Maake koje su se sruèile kroz kapiju nisu lièile ni na ata Kilinu
poznato, i mogle su da rade mnoatvo smrtonosnih stvari. Nije imao pojma kako
su uspele da iskljuèe sve unutraanje sisteme Biaopovih. Potom se kontrola
prekinula, i neko izgubljen i zbunjen poèeo je da panièno brblja na svim
kanalima. Blesak se brzo kondenzovao iz vazduha i taj Biaop je bio mrtav.
Kilin je naaao zaklon pod nekim bujnim papratima. Ovde drveæe uopate
nije lièilo na ono sa Snegobara. Povijalo je airoke grane prema blistavom
vremenjaku. Kad bi u nekom podruèju svetlost jenjala, drveæe bi se okrenulo ka
drugom svetlom parèetu. Kretalo se nalik na ogromna, mudra stvorenja sa mnogo
ruku, dlanova okrenutih da hvataju sjaj.
Puzao je pod drveæem, pa preko niskog prevoja. Odatle je mogao da se
osvrne na prostrano mesto gde su Biaopovi uali u peve.
Provirio je preko kamene ivice. Tokom dugih godina u bekstvu nauèio je
da se nikada ne izla~e otkrivanju, pogotovo ako mo~e da saèeka i pusti
neprijatelja da ode dalje. Ali morao je da pronaðe Biaopove. Niko drugi ne
mo~e da ponovo okupi Porodicu. D~oslin i Cermo su dobri zamenici, ali oni æe
se posvetiti traganju za njim.
Promolio je glavu preko ivice, dvaput brzo kucnuo jezikom po desnom
sekutiæu i ponovo se spustio. To mu je zamrzlo sliku na mre~njaèi, pa je imao
vremena da je prouèi.
Ulazni kompleks bio je veæi od bilo koje graðevine koju je ikada video,
sa izuzetkom ruaevina Sveænjaka. Funkcionisao je prefinjeno, zapanjujuæi
Biaopove, ali se raspao u aljaku kada su maake banule u njega. Sada su se
preostali aestougaoni delovi postepeno topili. Ogromni zidovi su kljuèali,
izduvavali se i ispuatali smeðu paru.
Gledao je nepokretnu sliku, ali na njoj nije bilo oznaka Biaopovih. Tada
je zaèuo zvuk.
Otkotrljao se ulevo i poslao ispitivaèki zrak prema zvuku.
"Ah!" Piskav krik.
Okrenuo je kratku antenu ka glasu i ugledao Androsa. "Prokletstvo! To
boli!"
"Budi sreæan ato si ~iv. Mogao sam i da pucam."
"Je li to bilo ispitivanje? Moglo mi je iskljuèiti unutraanje sisteme."
"Suviae si ne~an", reèe Kilin, razgledajuæi teren oko "Arga". Maake su
odavno imale naviku da presreæu nailazeæe ljude.
"Manje elektrike da je maake nanjuae."
Kilin pogleda naboranog èoveèuljka. Andros je bio gotovo go i bez
vidljivih pojaèanja. "Izgledada nemaa ni oru~je."
"Ja sam pravnik, a ne kostolomac."
"Pokuaaj da se ovde poslu~ia zakonima. Ili da uberea porez."
"Ni vaaa pucnjava se nije mnogo primeæivala tamo dole."
Odmah su se vratili staroj svaði, primeti odsutno Kilin. Zato ato nisu
mogli otvoreno da govore o onome ato se desilo. "Jesi li video nekoga od
mojih?"
"Kao da jesam."
"Povreðene?"
"U bekstvu. Vi planetaai ste mnogo velike mete."
"Nisam primetio da su tvoji bili mnogo hrabriji."
Andros klimnu. "Ne znam gde da tra~im svoju ~enu. Sin mi je otiaao za
Termograd pre dva dana, pa je valjda bezbedan."
"Je li i to neka kapija? Kao vaa grad?"
Andros ~mirnu. "Oh, razumem."
Kilin ponovo proviri preko ivice i ponovo sede da razmotri rezultat.
Grad se pretvorio u aljaku. Andros je bio grozan gnjavator, ali nije bilo
svrhe ponavljati oèito. Maake su verovatno napale sve gradove-kapije koje su
naale. One su sistematiène. Kada su odluèile da uniate Citadelu Biaop, napale
su i druge Porodice. I sa Termogradom æe biti isto.
"Hajdemo. Treba da pronaðem moju Porodicu."
Andros je pokuaao da ustane i pogleda preko ivice, a Kilin mu stavi ruku
na rame. "Nema svrhe."
"Samo da poslednji put pogledam."
"Ja imam atit, a ti nemaa."
"Vaa tehno je smeaan u poreðenju sa njihovim."
"Jeste. Ali samo deca rizikuju bez potrebe. Ako te neka maaka vidi..."
Andros skliznu ispod njegove ruke i poèe da se penje. Bio je brz, i
Kilin odluèi da je bolje da ga pusti nego da ga vuèe nazad. Kada se vratio
dole, Kilin je po njegovom licu video da æe biti dobro. Andros je pripadao
drugom tipu ljudi, ali znao je da za nekim stvarima prosto moraa da zatvoria
vrata i odea.
"Hajdemo", reèe Andros.
"Kretanje privlaèi pa~nju."
"Ovoj vrsti je verovatno svejedno."
"Koliko znaa o njima?"
"Imamo neke obaveatajne procene. Podaci spolja, drugom vremenskom
linijom. Mi smo na viaem stepenu pevea, pa smo bli~i njihovom razvoju tehna."
Kilin je znao da je "Argo" nekako uaao u peve krivudavim kursom kroz
Daleko Crno - pod èim su ovdaanji ~itelji podrazumevali podruèje ato se okreæe
oko nabrekle sredine samog Jedaèa. U gradovima-kapijama vreme je teklo sporije
nego napolju, u obiènom, "pljosnatom" prostoru-vremenu. Mesta unutar pevea,
dublje od kapija, imala su joa sporije vreme - samo "dublje" nije prava reè,
iz nekog geometrijskog razloga koji mu nije bio sasvim jasan. Taènije bi bilo
reæi "susedno".
Kilin stade da proverava opremu. "Mo~ea li da ih nanjuaia?"
[ Pobierz całość w formacie PDF ]